Procenjuje se da čak deset miliona ljudi u Sjedinjenim Državama ima dijagnostikovane hemoroide, a milion i po njih redovno koristi neki oblik terapije za ublažavanje simptoma.
Kod nas ne postoji tako precizna statistika, ali gastroenterolozi i proktolozi se slažu da retko ko preko pedesete godine nikada nije imao ovaj problem. Uprkos tome, tema ostaje tabu i ljudi je odlažu dok simptomi ne postanu ozbiljni.
U ovom tekstu ćemo vam objasniti kako da prepoznate hemoroide na osnovu simptoma, kada je vreme za lekara i koje opcije lečenja postoje, od kućnih mera do medicinskih intervencija.
Kako prepoznati hemoroide: prvi znaci
Hemoroidi su proširene vene u predelu anusa i donjeg dela rektuma. Svi ih imamo kao normalnu anatomsku strukturu, problem nastaje tek kada se otekne i uvećaju. Simptomi zavise od toga da li su unutrašnji ili spoljašnji.
Prema podacima portala Stetoskop.info, polovina populacije starije od 50 godina ima hemoroide, što govori koliko je ova tegoba zapravo rasprostranjena, iako se retko pominje otvoreno.
Najčešći znaci na koje treba obratiti pažnju:
- Krv na toalet papiru ili u WC šolji. Obično svetlocrvena, bezbolna, javlja se na kraju pražnjenja creva.
- Svrab i peckanje oko anusa, često pojačano posle stolice.
- Osećaj otoka ili čvorića koji se može napipati prstima, tipično kod spoljašnjih hemoroida.
- Bol pri sedenju ili hodanju, naročito ako dođe do tromboze spoljašnjeg hemoroida.
- Ispadanje tkiva (prolaps) tokom naprezanja, koje se u ranijim fazama samo vrati unutra.
- Osećaj nepotpunog pražnjenja creva posle odlaska u toalet.
Unutrašnji hemoroidi retko bole jer se nalaze u delu creva bez nervnih završetaka osetljivih na bol. Zato se prvi put obično primete tek kroz krvarenje. Spoljašnji hemoroidi su suprotna priča, koža oko anusa je bogata nervnim završecima, pa i mali otok može biti izrazito neprijatan.
Bitno je naglasiti da krv u stolici nije uvek posledica hemoroida. Ista pojava prati i druge bolesti debelog creva, uključujući polipe i tumore, zato svako krvarenje iz creva zahteva proveru kod lekara, a ne samodijagnostikovanje na osnovu simptoma.
Šta pomaže kod prvih simptoma
Kad se pojave prvi znaci, poput blagog svraba, peckanja ili povremene kapi krvi, promena navika i lokalna terapija često donose osetno olakšanje. U ovoj fazi korisno je:
- povećati unos vlakana i tečnosti radi mekše stolice
- izbegavati dugo sedenje na WC šolji
- održavati higijenu regije blagim sredstvima, bez agresivnih sapuna
- primeniti kremu ili gel namenjen upravo hemoroidima, koji smiruje iritaciju i pomaže zarastanju sluzokože
Za lokalnu negu, Rectovenal je jedna od opcija dostupnih na našem tržištu, sa proizvodima prilagođenim akutnoj fazi tegoba.
Ovakvi preparati ne uklanjaju uzrok problema, proširenu venu, ali smanjuju otok, svrab i nelagodnost dok se stanje ne stabilizuje ili dok ne odete kod lekara na pregled.
Kombinacija lokalne terapije i promene ishrane je standardni prvi korak kod blagih slučajeva, pre razmatranja bilo kakve intervencije.
Zašto nastaju hemoroidi
Hemoroidi su posledica povećanog pritiska na venski splet u karlici. Faktori rizika uključuju:
| Faktor | Kako deluje |
| Hronična opstipacija | Naprezanje pri stolici povećava pritisak na vene |
| Dugotrajno sedenje | Usporava cirkulaciju u predelu karlice |
| Trudnoća | Rastuća materica pritiska vene, progesteron opušta njihove zidove |
| Gojaznost | Dodatni pritisak na venski sistem |
| Nasleđe | Slabije vezivno tkivo i venski zidovi |
| Nepravilna ishrana | Malo vlakana i tečnosti vodi ka tvrđoj stolici |
Trudnice su posebno pogođena grupa, procenjuje se da oko polovina žena razvije hemoroide tokom trudnoće ili neposredno posle porođaja, usled kombinacije mehaničkog pritiska i hormonskih promena.
Podatak o deset miliona obolelih u Sjedinjenim Državama, pomenut na početku teksta, potiče iz pregleda gastroenterologije Euromedik sistema, gde se navodi i da svega desetina obolelih na kraju zahteva hiruršku intervenciju.
Stadijumi hemoroidalne bolesti
Lekari koriste klasifikaciju u četiri stadijuma da bi odredili ozbiljnost stanja i izabrali odgovarajući tretman.
| Stadijum | Karakteristike |
| I | Uvećani krvni sudovi unutar analnog kanala, bez ispadanja, moguće krvarenje |
| II | Ispadanje tokom naprezanja, samostalni povratak unutra |
| III | Ispadanje uz potrebu za manuelnim vraćanjem |
| IV | Trajno ispali hemoroidi, ne mogu se vratiti ni rukom |
Rani stadijumi se najčešće rešavaju promenom navika i neoperativnim metodama poput sklerozacije ili ligature gumenim prstenom.
Treći i četvrti stadijum obično zahtevaju hiruršku intervenciju, klasičnu operaciju ili neku od minimalno invazivnih metoda poput THD tehnike, koja podvezuje arteriju koja hrani hemoroid krvlju.
Kada je vreme za pregled
Nekoliko situacija zahteva lekarski pregled bez odlaganja:
- krvarenje koje traje duže od nedelju dana ili se pojačava
- jak, iznenadan bol, naročito ako se napipa tvrda, bolna kvržica oko anusa (moguća tromboza)
- ispadanje tkiva koje se ne vraća samo
- promena boje stolice ili gubitak telesne težine bez objašnjenja, jer ovi znaci mogu ukazivati na drugi uzrok
- osobe starije od 50 godina kod kojih se prvi put javi krvarenje iz creva
Pregled kod gastroenterologa ili proktologa obično uključuje digitorektalni pregled prstom i, po potrebi, anoskopiju ili kolonoskopiju radi isključivanja drugih uzroka krvarenja.
Ovo je posebno važno jer simptomi hemoroida i pojedinih bolesti debelog creva mogu izgledati slično u ranoj fazi.
Lečenje u zavisnosti od stadijuma
Pristup lečenju se gradi na osnovu stadijuma i intenziteta tegoba:
Konzervativne mere obuhvataju promenu ishrane, lokalne kreme i čepiće, venotonike u tabletama i tople kupke. Ove metode ublažavaju simptome ali retko trajno rešavaju problem kod uznapredovalih stadijuma.
Ambulantne procedure, poput sklerozacije i ligature, rade se bez opšte anestezije i pogodne su za prvi i drugi stadijum. Pacijent iste ili narednog dana nastavlja uobičajene aktivnosti.
Hirurške metode se razmatraju kod trećeg i četvrtog stadijuma ili kada druge metode ne daju rezultat. Tu spadaju klasična hemoroidektomija, laserska hemoroidoplastika i THD metoda.
Izbor zavisi od veličine i broja zahvaćenih čvorova, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, i o tome uvek odlučuje lekar posle pregleda.
Prevencija
Najveći deo prevencije svodi se na regulisanje stolice i rasterećenje venskog sistema u karlici:
- unositi dovoljno vlakana kroz voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice
- piti dovoljno tečnosti, jer vlakna bez vode dodatno otežavaju pražnjenje
- kretati se redovno, posebno kod sedelačkih poslova
- ne zadržavati se dugo na WC šolji
- izbegavati preterano naprezanje pri stolici
Ove navike ne garantuju da se hemoroidi nikada neće pojaviti, jer nasleđe i trudnoća su faktori na koje se ne može uticati, ali značajno smanjuju učestalost i intenzitet epizoda kod osoba koje već imaju sklonost ka ovom problemu.
Često postavljana pitanja
Zaključak
Hemoroidi su česta i, u većini slučajeva, izlečiva tegoba, ali reagovanje na vreme pravi razliku između kratke terapije kremom i duže medicinske intervencije. Prvi signali, krvarenje, svrab i osećaj otoka, ne treba ignorisati ni pripisivati isključivo neugodnosti od koje će proći samo od sebe. Kombinacija pravilne ishrane, lokalne nege i, kad je potrebno, stručnog pregleda ostaje najsigurniji put ka rešavanju problema.
